Aktuelno
  Igre
  Hardware
  Turniri

    Igraci
  Programeri


  Igre

    Igre
  Programi
  Enciklopedije
 
    Novosti
  Opisi

  Demos
  Patch
  Drivers
  Cake

    Igre
  Hardware
  Software
 
  Ko smo
  Gde smo
  Cenovnik
  Katalog
  E-mail

 

Iako nije proslo ni godinu dana, od izlaska prve igre iz serijala o plasticnim vojnicima, firma 3DO je izdala nastavak sa veoma "inventivnim" naslovom Army Men II.Veoma ponosni na uspeh prvog dela (na sva vrata skromno isticu da se radi o jednoj od najprodavanijih igara u Americi) pozurili su sa nastavkom, mada meni ostaje nejasno da li je razlog tome zelja da se sto pre isprave nedostaci prethodnika i izforsira ovaj zanr pre nego sto padne u zaborav, ili je stvar zaista popularna preko bare i donosi profit.

Ovaj skepticizam potice od cinjenice da Army Men kada se pojavio nije stekao veci broj poklonika za sve ovo vreme.Ocenjen je dosta lose i prosao prilicno nezapazeno,bar kod nas. Za ovu nepopularnost nije u tolikoj meri zasluzno lose izvodjenje (pri tom mislim na nacin vodjenja lika, organizaciju ekrana, i bledunjavu grafiku) koliko je glavni krivac tema koju igra obradjuje.Mozda gresim, ali plasticni vojnici osnova maketarstva, nisu cest prizor(priznajem da sam ih veoma davno video,no i orman sa starim stvarima sam davno pospremao) na ovim prostorima.Verujem da se mogu pronaci u maketarskim radnjama, ali ako ih neko i poseduje ne sluze maketarstvu nego igranju i gubljenju po tepihu.

Nastavak u ovom slucaju nije samo sledeca karika koja ispravlja sve sto je smetalo i bilo lose uradjeno kod prethodnika uz obavezno graficko doterivanje, nego predstavlja sasvim novi zanr-verovatno onaj koji je i prvi deo trebao da bude a koji je usled niza gresaka zalutao u druge vode.

Cisto arkadna igra, sa neuspelim pokusajem ubacivanja strateskih elemenata u vidu jedinica nezavisnih od lika koji vodite, i sposobnih za izvodjenje koordiniranih akcija, prerasla je u real time strategiju, no ni ovog puta puta posao nije uradjen bas kako treba te je nezahvalno Army Men II svrstati u simulaciju rata.

Da se ne bih cesto ponavljao i vrsio neminovne uporedbe prvog i drugog dela, za one koji su igrali prvenca odmah cu navesti glavne slicnosti i razlike, dok cu detalje opisati dole.Grafika je u sustini ostala ista, izuzetak su pejzazi iz ovog naseg sveta, vojnici su malo sitniji, dodat je camac kao novo vozilo, a takodje je prisutno i par novih oruzja i delova opreme.Podaci o energiji su dati brojcano, i nalaze se sa desne strane tako da ne zaklanjaju vidik, a komande se u potpunosti izdaju misem dok je tastatura ostavljena kao opcija.Glavna promena je vodjenje lika, dok se u prvom tastatura obilato koristila za pokretanje nisana koji je vas lik pratio - princip potpuno isti kao u igri Special Forces (za vecinu koja verovatno nije igrala ovaj stari hit sa AMIGE, levim i desnim kursorskim tasterima lik se rotira, a tasterom na gore pomera u smeru kojem gleda, da-kao Lara), u drugom je sva odgovornost svaljena na misa te veoma podseca na Cannon Foder-a (ako ni sada ne znate o cemu pisem brzo tri diskete u dzep pa kod starijeg druga, tatinog prijatelja, ili svog dede po ovaj klasik iz vremena kada igre nisu hvatale na duzinu nego na tehniku) odnosno sve je point & click.

Igra stize u obliku RIP-a pa se ne zna sta vam je neprijatelj skrivio te ga treba tako sakatiti, prica verovatno vuce korene od ranije kada je uzrok vaseg poziva na oruzje bio napad i okupacija domace teritorije - Zelene teritorije od strane zutih - sa Zute teritorije.Rat se vodi bespostedno, a za vas kao narednika zelene armije rezervisane su tajne misije cije je mesto odvijanja duboko u neprijateljskoj teritoriji.Radnja se zakomplikovala uvodjenjem misterioznih portala koji povezuju svet plasticnih vojnika sa nasim, kao i prisustvom raznovrsnih neprijatelja nastalih neuspelim (ili mozda uspelim) eksperimentom.

Gore pomenuti narednik jeste lik oko kojeg se citava radnja vrti. Sposoban je da cucne, legne(ne i da puzi), lezeci da se kotrlja, puca, baca bombe, vozi sijaset vozila, i pre svega naredjuje. Veoma je pozeljno pre pocetka kampanje proci trening kamp (Boot camp) koji ima ulogu da vas nauci osnovnim pokretima i koriscenju oruzja, a taj svoj zadatak sasvim korektno obavlja. Posle uspesno obavljene obuke spremni ste za pocetak kampanje koja se sastoji od dvanaest misija, a u cilju stvaranja osecaja da se radi o dugackoj igri unutar misije postoje dva-tri podzadatka koja se moraju u kontinuitetu izvrsiti da bi se napredovalo dalje.Misije su raznovrsne i verovatno kao celina predstavljaju logicnu pricu o avanturama nesrecnog narednika, ali posto se radi o krnjoj verziji u kojoj medjuanimacija uopste nema, deluju veoma razbacano i bez smisla. Imacete priliku da popravljate radio stanice, zauzimate aerodrome, oslobadjate spijune, eliminisete kapetana vase armije poludelog usled boravka u zarobljenistvu - inace ideja mu je da prekine rat ubijanjem svih vojnika pa i sopstvenih. Poslastica je unistavanje masine za stvaranje zombija, dizanje u vazduh izbacivaca teniskih kugli - opasnog tajnog oruzja, kao i borba sa florom i faunom prisutnom u pojedinim domacinstvima(pricam i u svoje ime). Sve ovo deluje zabavno, medjutim potpuni utisak kvare podzadaci za cije ispunjenje je cesto potrebno vise puta prokrstariti citavu mapu sto zna da bude veoma zamorno.

Naredniku u njegovom pohodu pomaze strateski element igre, odnosno vojnici koji mu se pridruzuju kako vreme prolazi. Obicno su to oslobodjeni zarobljenici, veterani, spijuni i ostali ljudi dobre volje(dobrovoljci). Oni se mogu voditi nezavisno od narednika, i mogu sluziti za vrsenje paralelnih zadataka, cuvanje odstupnice, izvidjanje ili samozrtvovanje.No i tu je prisutna odredjena nedoradjenost, vojnika ima raznih rodova, neki su dobri u bliskoj borbi neki u borbi na daljinu, ali jedino sto ce raditi jeste pruzanje podrske glavnom liku. Nisu u stanju da puze, uzimaju predmete niti oslobadjaju zarobljenike,sve se mora vrsiti narednikom, pa zaista nema smisla stvarati vise slabih jedinica cije se grupacije ne mogu memorisati niti brzo pozivati sa tastature.Vazna osobina im je da svako ko prezivi jednu nastavlja sledecu misiju te je i najvaznije voditi racuna da niko ne izgine sto se pametno koristeci SAVE opciju veoma lako postize. Vojnici vremenom sticu iskustvo, bolje receno otpornost na metke dok municije za oruzje koje koriste imaju neograniceno. Tako dolazimo u apsurdnu situaciju da je neke od zavrsnih misija kada se vojske nagomila lakse zavrsiti nego neku sa pocetka, u kojoj vas podrzava manji broj soldata.

Broj oruzja prisutnih u igri je solidan, tu su pored obaveznog automata, koji se moze unaprediti sve dok ne postane VULCAN gun, i bombe, bazuka, minobacac, razni explozivi, bacac plamena, mine i do sada nigde ne zastupljena lupa, koja fokusira suncevu svetlost na drvece izazivajuci pozar ili na neprijateljske, prilicno neotporne, vojnike koje pretvara u baricu plastike. Po meni ona je najjace oruzje jer dejstvuje po celoj mapi sa prakticno neogranicenim dometom.

Pored oruzja narednik koristi i pomocnu opremu u vidu pancira, paketa za prvu pomoc, francuski kljuc, detektora mina i naocara koje sluze za kamufliranje u neprijateljskog vojnika.Od vozila prisutan je tenk, dzip, transportni kamion, oklopni transporter i camac, no dok su u prvom delu predstavljali kljuc uspeha, ovde retko da su i potrebni jer nema zive sile koja moze zaustaviti vasu mnogoljudnu pratnju. U samo jednoj misiji moze se koristiti servis za ostecena vozila, ali nepotreban. Postoji mogucnost i pozivanja pojacanja u vidu padobranaca, vazdusnog bombardovanja, ili osmatranja terena - opcije koja je potpuno nepotrebna jer su svi neprijateljski vojnici vidljivi na mapi, bez obzira na vidno polje vasih vojnika.

Grafika je za danasnji datum slaba, boje deluju pomalo isprano, voda nije ubedljiva, predmeti na pozadini su vidljivo nalepljeni i mnogi ne reaguju na vasu pucnjavu. Verovatno je zelja da se sto uverljivije docara plasticni svet prouzrokovala monotonost pejzaza, ali je detalja zasigurno moralo biti vise. Vojnici su vrlo dobro animirane pogotovo bazukasi. Vozila su druga prica, jednobojna (ajde da oprostim jer ni sam nemam zivaca da bojim makete) izuzetno su lose animirana, nisu saglasna sa podlogom pa se cini da klize po njoj. Ako je i to deo atmosfere polivinila onda bolje da su delili najlon kese nego sto su napravili konverziju.

Muzike posto se radi o ripu uopste nema te ne mogu da sudim, ali u prvom delu radnju je sve vreme pratio vojnicki mars, koji odgovara atmosferi tako da verujem da ni u kompletnoj verziji nastavka nisu omasili. Cuju se zvuci oruzja i komentari vaseg narednika kad pokupi nesto ili nije u stanju da izvrsi neku naredbu. Svezina je uneta ponekim semplom koji aludira na film. Ulazeci u brod igracku koji tone Narednik klice "I am the king of the world". No i pored toga jos par semplova ne bi bilo na odmet.

Sto posebno iritira je izuzetno glup AI. Posebno vasih vojnika koji se zaglavljuju kad god i gde god mogu. Omiljeno im je pucanje u neprijatelja kada im se zid ispreci na putu (ne znam samo kako ga vide-neprijatelja, ne zid) a temeljni su i u sakacenju pripadnika svog voda, bombasi ce uporno bacati bombe u gomilu nastalu mesanjem vas i protivnika, oni opremljeni bacacem plamena prvo ce prziti pa posle pitati za obojenost, a bazukasi svesno zrtvovati sebe pucajuci u zid pored kojeg stoje. Neprijateljski vojnik sam nece napasti vasu cetu od petnaestak vojnika, mudro ce se povlaciti dok ne vidi sadruga, tako ujedinjeni njih dvojica ce jurnuti na visestruko jaceg neprijatelja. Autori su verovatno obozavaoci naseg domaceg stripa sa temom NOB-a u kojima Mirko i Slavko cine isto.

Izbegavanje lose vestacke inteligencije, postize se igrom za vise igraca. U istom trenutku u lokalno ili globalnoj mrezi, cetiri igraca mogu oprobati taktiku i to u deathmachu, zarobljavanju zastave, zadrzavanju zastave, ili zauzimanjem i odbranom brda. Mapa za vise igraca ima devet i sve su prilicno iste. Stabovi armija po coskovima, a brdo u sredini. Pocinje se sa jednim vojnikom i opcijom biranja dodatnih vozila, ljudstva i oruzja. Ne treba se polakomiti i uzeti tenkove, bar ne odmah i tu brojcani odnos igra ulogu. Od servisa na internetu podrzani su HEAT i MPLAYER, a posto su mape relativno male sve je dinamicno i kada se umesto zivih protivnika odabere kompjuter.

Izlaganjem uglavnom negativnih osobina i strana ove igre stice se pogresan utisak da je ona losa i da je treba obici u sirokom luku.

Sve moje kritike odnose se na tehnicku izvedbu koja lezi na savesti dizajnera, ali ne mogu da zanemarim zabavu koju mi je pruzila dok sam je igrao. Prijatno je gledati neprijateljsku pesadiju i tenkove kako se raspadaju pod naletom moje cete, pridrzavajuci se principa Kineza - sto nas je vise jaci smo (mogao bih umesto Kineza naci i neki nama bliskiji i neprijatniji primer koji potkrepljuje ovo pravilo, ali necu) misije se relativno lako zavrsavaju, a upornoscu veoma brzo i cela igra. Sve u svemu jedna opustajuca kvazi strategija u kojoj nema gradjenja objekata i obezbedjivanja resursa, niti bojazni da se zbog jedne lose odluke sve mora ponoviti iz pocetka. Prizor na ekranu cesto pospesuje lucenje adrenalina (glavni razlog zbog cega se dvoumim oko zanra) i moze uciniti potroseno vreme prijatnim.

Ako se neko posle citanja ovog odluci da se poigra komandira u nekoj drugoj dimenziji, mala pomoc za misiju koja se odvija u ovozemaljskom dvoristu, oluk u gornjem levom uglu mape nije samo ukras, kroz njega narednik mora proci da bih pokupio minobacac koji je jedini u stanju da unisti trulo drvo u levom dnu ekrana i omoguci zavrsetak zadatka. Mislim da je ovo jedina zackoljica u igri koja moze da oduzme vreme i iznervira svojom postavkom

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Novosti - Interviews - Testirali smo - Najave - Opisi - Hadware - Arhiva - Links
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------