mail : dozets@hemo.net

LET  I  PREVRTANJE

TRENING

Vrsački prevrtač spada u klasu „Purzler“ prevrtača, što znači da prilikom prevrtanja pravi jedan ili dva okreta. Medjutim nisu retki primerci koji prave 3 i više okreta, pa čak i oni koji padaju, tj. prevrću se do zemlje. Takvi primerci, ako se ne izdvoje iz jata, obično stradaju.

Vršački prevrtač leti u manjem jatu na visini od 200m. Leti kružno i obično svoje prevrtanje najavljuje lupanjem krila i laganim usporavanjem leta neposredno pre prevrtanja. Prilikom parenja na krovu, ljubavni čin završavaju obavezno kratkim letom uz glasno lupanje krilima i prevrtanje.

Ako se mladi golubovi svakodnevno treniraju onda njihov let traje do dvadesetak minuta uz često prevrtanje. Let ne traje dugo iz dva razloga: Prvi razlog je veoma često prevrtanje (svakih desetak sekundi) zbog čega dolazi do brzog umaranja golubova. Drugi razlog je fizičke prirode: Naime, zbog relativno kratkog kljuna koji je pri vrhu malo i povijen, disajni putevi su kod ovih golubova suženi pa je disanje otežano. To ubrzava zamaranje golubova i dodatno skraćuje trajanje leta.

Zbog svojih osobina da ne lete previše visoko, da se ne udaljavaju mnogo i da lete kružno veoma su atraktivni za rad sa letačkim kavezima.

Osim toga, ovi golubovi su veoma pitomi tako da se lako hvataju rukom i stavljaju u kavez posle leta. Ovo je veoma važno za rad sa letačkim kavezom, jer su plašljivi i divlji golubovi nepodobni za takav trening.

Ja svoje Vršačke prevrtače treniram svakodnevno sa letačkim kavezom na livadi nedaleko od grada Vršca. Treniranje počinjem početkom aprila, pre nego što prvi mladi izlete iz gnezda jer je potrebno da trening započnu dok još ne mogu da lete.

Prvi treninzi se svode na stajanje na letačkom kavezu oko 1 sat dnevno. Za to vreme golupčići se ustvari upoznavaju sa svojom novom kućom (letački kavez) i novom sredinom (livada, nebo, razne ptice, novi zvuci).

Posle 4-5 dana počinje aktivni trening: Mladog goluba stavljam na ruku i udaljavam ga od kaveza 1-2m. On instiktivno želi da se vrati kod ostalih golubova koji su na kavezu i pokušava da preleti tu odaljenost do kaveza. Ja ga strpljivo držim na dlanu i čekam da skupi hrabrost da poleti. Ukoliko i posle 15-20 sekundi ne poleti ja se lagano približim kavezu i olakšavam mu posao jer je očigledno da još nema snage da preleti tu udaljenost. Jako je bitno da mladi golub uspešno sleti na kavez, zbog samopouzdanja, a i zato što je nepoželjno da padne na zemlju. On mora da se boji trave i zemlje a to se postiže ako ne sleće na zemlju dok je mlad. Za njega je jedino slobodno mesto za sletanje bela daska letačkog kaveza.

Iz dana u dan povećava se udaljenost sa koje ih puštam da se vraćaju na kavez. Ta odaljenost zavisi od njihove snage i mogućnosti.

Kada ojačaju toliko da mogu da lete 15-20m onda ih više ne nosim od kaveza već ih bacam iz ruke u vazduh. Pri tome vodim računa o jačini i smeru vetra.Naime cilj je da im se zadaju zadatci (letovi) koje će krajnjim naporom da ostvare ali da ih obavezno uspešno ostvare. Pogrešno je da se mladi golub baci npr. jako daleko niz vetar ako on nema snage da se izbori sa vetrom i da se vrati na kavez. Golub ne sme da padne pored kaveza tj. na zemlju. Zato ja moram da procenim njegove sposobnosti – njegovu snagu i da mu shodno tome zadajem zadatke.

Posle 20-ak treninga golubovi već polako sami poleću kada ih stavim na dasku – to je dobar znak. Veoma je važno da posle tih prvih pravih letova uspešno slete na kavez. Ti prvi letovi se svode na nekoliko krugova iznad kaveza. Ovi su letovi najopasniji za mlade golubove jer moze se desiti da se golub udalji od kaveza i usled neiskustva odleti dalje i padne na zemlju na oko 100-200m od kaveza. Da se to ne bi desilo potrebno je već posle par krugova dropovati goluba sa drugim golubom puštenim iz ruke sa male udaljenosti od kaveza. No ako se to ipak desi takav golub je izgubljen za dalji trening čak i ako ga vratim na kavez, jer golub koji par puta sleti na zemlju  kasnije to redovno čini. I ne samo to, nego će i ostale golubove iskvariti jer će ga slediti i sletati na zemlju.

Osim ovakvih primeraka sa treninga se udaljavaju i neposlušni golubovi, plašljivi golubovi, lenji golubovi. Ovu letačku školu započne godišnje oko 50 golubova a uspešno je završi 25-30 komada.

Kada nauče da lete oko kaveza i da uspešno sleću (što je i najvažnije) pristupa se treniranju letenja u grupi od 3 komada. Na kavez stavljam 3 goluba približne starosti i snage i lagano ih rukom podstaknem na let.  Posle par minuta leta kada primetim da hoće da slete, bacam dropera i oni sleću na kavez. Otvaram rupu na dasci kaveza čije su dimenzije 10#18cm i oni lagano uskaču u kavez jer su već naučili svakodnevnim treningom da posle leta ulaze u kavez gde dobijaju hranu.

Već prilikom prvih letova pojedini primerci počinju da tokom leta sedaju na rep i pri tome propadaju nekoliko metara. To je predznak budućeg prevrtanja. Od tada, posle desetak dana svakodnevnog letenja takvi primerci počinju sa prevrtanjem.

Veoma je važno da se treninzi obavljaju svakodnevno, pogotovo u početku, jer ako treninzi nisu redovni dolazi do gubljenja golubova.

Što se tiče mesta na kome se obavlja trening potrebno je da to bude prostor bez drveća i kuća, najbolje je velika livada. U početku nosim golubove na istu livadu dok ne nauče dobro da sleću na kavez. Kasnije pomeram kavez svakoga dana na toj istoj livadi levo ili desno za oko 50-100m. Kada se uverim da golubovi već dobro lociraju samo kavez onda sledećeg dana promenim livadu – odem na drugo mesto udaljeno nekoliko kilometara od prethodnog i tamo obavim trening ali uz povećanu budnost. Golubove ne ispuštam iz vida ni za trenutak, jer ako u njihovom letu uočim strah i udaljavanje odmah bacam dropere da bi ih spustio.

Golubovi koji uspešno lete na nekoliko različitih livada spremni su za letove na letačkom mitingu. Naravno kvalitet prevrtanja postiže se svakodnevnim treninzima i genetskim predispozicijama.

Kao i ostali sportski prevrtači i moji golubovi su često plen sokolova i drugih grabljivica. No i pored toga Vršački prevrtači svojim akrobacijama u vazduhu ispunjavaju moje slobodno vreme i ulepšavaju mi dane.

Sa svojim golubovima takmičim se u okviru ROLER KLUBA SRBIJE čiji sam član. Ovaj klub je od 2002. godine član EFU (Evropska unija prevrtača) i osim VRSCHAZER PURZLER – a zastupljene su i ostale svetske rase prevrtača: BIRMINGHAM ROLLER, ORIENTALISCHE ROLLER, MARDIN, DUNEK...